Najčešći problemi u praksi prirodnog liječenja, Milan Ivović

Najčešći problemi u praksi prirodnog liječenja

Često se javljaju pacijenti koji nisu upućeni u metode prirodnog lečenja, nikada nisu vodili brigu o svom organizmu niti išta znaju o tome. Kod većine takvih pacijenata morate rešiti osnovnu stvar, a to je nizak nivo zdravstvene svesti. To je nekada najteži deo posla, često nerešiv. Nemarnost za svoje zdravlje dovodi ljude u teške zdravstvene probleme. Kada mi se javi potencijalni pacijent koji je 30 godina pre toga razarao svoj organizam, veliki je izazov i napor saopštiti mu da je sve što je do sada radio bilo pogrešno. Čini se da je naročito teško na balkanu, jer ovde vlada mišljenje da se bez jake hrane (mesa) ne može normalno funkcionisati, da je kravlje mleko nešto najzdravije, a da ćemo od biljne hrane oslabiti i razboleti se. Takođe vlada mišljenje da što više jedemo, bićemo zdraviji. Mnogim ljudima je jednostavno neshvatljivo da će im odricanje od stvari koje vole doneti nešto korisno.

Što se tiče težih oboljenja, drugi problem je taj što većina ljudi preterano veruje farmaceutskoj medicini. Naravno svi smo tako učeni, ali to ne znači da je nešto ispravno. Velika većina teško bolesnih pacijenata pre svega ide na operacije, zračenja i pije sintetičke lekove. Kada shvate da su u još gorem stanju onda se okreću raznim oblicima alternativnog lečenja. Često su to lažni eliksiri, i često je prekasno. Kada bi zvanične institucije obratile veću pažnju na edukaciju i podizanje nivoa zdravstvene svesti, ne samo da bi bilo manje obolelih, već bi mnogi odmah pristupili prirodnim metodama lečenja.

Ignorisanje simptoma

Od pacijenata sam naučio: teške bolesti ne nastaju preko noći! Svi teško bolesni pacijenti su mi ispričali istu priču. Svi su imali simptome dugo godina unazad, pre pojave teške bolesti. Ignorisanje i nepravilno lečenje tih manjih simptoma dovodi do teških oboljenja. Kancer na primer nikada ne nastaje sam od sebe, nikada. Pacijenti sa rakom debelog creva su dugo godina ignorisali zatvor, ili hemoroide, ili polipe i krvarenja. Pacijenti sa rakom pluća su u 90 % slučajeva dugogodišnji pušači. Pacijenti sa rakom jetre su imali masnu jetru, holesterol ili kamenje u žuči. Pacijenti sa srčanim bolestima su ignorisali holesterol, krvni pritisak, umor ili bol u grudima. Jednostavno, oni su učinili sve da se bolest razvije u njihovom telu. Imao sam mnogo slučajeva cističnih promena na jetri i jajnicima koje su lekari „pratili“. Nakon izvesnog vremena „praćenja“ ciste su postale tumori koji se teško leče. Takvo „praćenje“ i „kontrola“ često prerasta u hitne operacije, hemoterapije i smrt.

Odustajanje od programa lečenja

Ništa manji problem nije odustajanje od programa lečenja. Svi žele čarobni čaj, kapsulu ili ulje koje će piti 21 dan i ozdraviti od svih bolesti. Na žalost to ne ide tako. Mnogi ulaze u program samo da bi smirili svoju savest i rekli: sve sam probao, nema leka. Drugi krenu u program vrlo ozbiljno. Međutim kada osete prva poboljšanja počinju da vraćaju stare navike. Mnogi sprovode program samo polovično. Ne žele da rade klistiranje ili hidroterapiju. Ne žele da izostanu sa posla da bi se lečili ili brinu šta će reći njihovi bližnji o svemu tome. Srećom postoji svega 2 do 3 % veoma upornih i odgovornih pacijenata koji preuzimaju odgovornost za svoje zdravlje i lečenje. Njima ništa nije teško i ne pitaju šta sve treba da urade. Takvi uvek ozdravljaju!

Ovde bih spomenuo i veru. Vera je osnova svega što radite. Da ne verujem u ove metode ne bih se bavio ovim poslom. Ako ne verujete u ono što sprovodite, ne možete se izlečiti. Ako se niste utvrdili u znanju o prirodnom lečenju, u istrajnosti za svoje zdravlje, nemojte početi ovaj program. Tako vam stvari neće biti jasne do kraja, nećete imati pravu pobudu i cilj, a za neuspehe će vam uvek neko drugi biti kriv.

Nestrpljivi pacijenti i lenjivci

Jedan mali deo pacijenata je veoma nestrpljiv i lenj. Oni žele da ozdrave za 2 do 3 dana ili par sati, a da za to vreme vi sprovodite program umesto njih. Oni shvataju program kao nešto kroz šta treba brzo da prođu i da se vrate starom načinu života. Bilo je i onih koji uopšte i ne pročitaju program. To je onaj nedostatak vere i strpljenja koje sam malo pre pominjao.

Najčešće postavljaju ovakva pitanja:

• Koliko moram biti na ovoj ishrani?

• Koliko će trajati lečenje?

• Šta kada zavrsim program?

• Kako se piju tinkture?

• Kako se kuva čaj?

Trajanje programa često zavisi od vas samih. Koliko upornosti i truda uložite takvi će biti i rezultati. Naravno, tu su i drugi faktori i vreme lečenja se ne može predvideti tačno. Što se tiče energije imaćete je više nego na starom načinu ishrane.

Meso i sirevi zapravo usporavaju čoveka, jer nisu prirodna ishrana za nas. Velika je zabluda u koju ljudi veruju, da je meso isto što i snaga. Ono vam samo daje osećaj sitosti, i ustvari vas usporava. Ako pogledate sport, svi vrhunski sportisti su vegetarijanci. Samo složeni ugljeni hidrati iz biljaka vam mogu dati energiju.

Zašto neki ljudi ne ozdrave od lekovitog bilja?

Ovo se može zaključiti iz prethodnih poglavlja. Postoji nekoliko razloga, a jedan od njih je taj što mnogi očekuju čudo samo od lekovitog bilja. Ponavljam, bilje najčešće morate koristiti u odgovarajućem programu lečenja, zajedno sa ostalim metodama koje će omogućiti da to bilje deluje kako treba. Drugo, mnogi koji vole lekovito bilje i koji bi ga rado koristili, ne znaju kako to da urade. Nigde ne postoji edukacija vezana za to. Ove stvari odlaze u zaborav. Čak i literatura koja se bavi lekovitim biljem ne daje konkretne metode korišćenja i lečenja. Često farmaceuti i lekari predstavljaju bilje kao potencijalno vrlo opasno, i preporučuju veoma male doze koje ničemu ne služe. Zato ćete u nastavku knjige naći kompletne programe za tretiranje pojedinih oboljenja. Naći ćete konkretne primere primene tinktura, čajeva, obloga i melema koje sam ja sastavljao i primenjivao na pacijentima.

Takođe, potrebno je da se opustite i oslobodite straha. Ljudi se nepotrebno plaše prirodnog lečenja, lekovitog bilja i biljne hrane. Naročito ako pre toga pričaju sa lekarima zvanične medicine ili farmaceutima. Ne može vam se ništa loše desiti od biljnih kapi, čajeva ili klistiranja. Ako i popijete 10 – 20 kapi više ili manje, neće se ništa dogoditi. Preuzmite stvar u svoje ruke, opustite se i lečite se prirodno.

Nastaviće se...

Preuzeto iz knjige "Programi prirodnog lečenja", autora Milana Ivovića