Efekat kofeina na srce i mozak

Efekat kofeina na srce i krvni sistem

U jednom eksperimentu, korišćenjem test doze od 250 miligrama (imajte na umu da samo jedna solja kafe sadrži 100-160 mg), kofein je povećao aktivnost renina iz plazme za 57%, norepinefrina iz plazme za 75% i epinefrina iz plazme za 207%. Ove supstance predstavljaju bubrežni hormon, moždani hormon i hormon nadbubrežne žlezde. Medjusobno dejstvo svih ovih hormona proizvodi povoljno stanje za povećanu proizvodnju masti u krvi, i sve to samo pijenjem jedne šolje kafe.

Hronične bolesti češće dobijaju oni koji koriste kafu, duvan ili oboje, nesumnjivo usled opterećenja tela izazivanjem hormonalnih promena, koje se odigravaju manje ili više neprimećene od strane osobe koja blaženo ispija kafu. Utvrdjeno je da su pacijenti sa akutnim infarktom miokarda pili značajno više kafe u odnosu na kontrolnu grupu čija je potrošnja kafe bila daleko manja. Istraživači su ustanovili vezu izmedju upotrebe dve ili više šolja kafe dnevno i povišenih nivoa holesterola. Osam ili više šolja kafe dnevno može da izazove nervozu, strah, mučninu i uznemirenost kod pacijenata koji pate od psihičkih poremećaja (panike). Treće istraživanje je pokazalo da pijenje pet ili više šolja kafe na dan povećava rizik od srčanih problema 2,8 puta. Zbog ranije spomenutih dubokih promena svakako ne izgleda čudno da kofein povećava nivo kateholamina, hemikalija koje se formiraju u mozgu kada je um pod stresom. Kateholamini menjaju sposobnost krvi da se zgrušava, što predstavlja značajan faktor kod srčanih udara. Kateholamini povećavaju krvni pritisak, remete san i povećavaju nivo masti u krvi. Ti faktori doprinose pogrešnom i iskrivljenom razmišljanju koje se javlja pod uticajem kofeina, a svakako su medju uzrocima zamora.

U jednom istraživanju uzorci mokraće su, tri sata nakon unosa kofeina, sadržali značajan višak kalcijuma, hlorida, natrijuma i magnezijuma. Gubitak ovih minerala pogadja kosti, mišiće, kožu, krv - praktično sva telesna tkiva. Akumulirani efekat ovog oticanja, šolju po šolju, dan za danom, može da izazove dugoročno ili trajno oštećenje ljudskog organizma, što predstavlja cenu ugadjanja navici koja zahteva toliko aditiva samo da bi bila ukusna.

Mentalni simptomi povezani sa upotrebom kofeina

Već smo spomenuli simptome, koji nastaju usled pijenja kafe i koji se ispoljavaju brzo, u koje pored ostalih spadaju nervoza, propušteni ili dodatni otkucaji srca, abnormalna aktivnost gastrointestinalnog sistema, pojačan tok mokraće, pojačana drhtavica prstiju itd. Ovi efekti obično nastaju u roku od oko 2,5 sata zakasnelim neposrednim efektima koji se sastoje od zamora, slabosti, razdražljivosti i depresije. Klasični simptomi nervoze su takodje sporedni efekti upotrebe kofeina. Dugoročni efekti su oni koji uključuju ćelijske hromozome, procese učenja u mozgu i mnoge druge aktivnosti u telesnoj fiziologiji. Naše razumevanje neuroloških efekata kofeina se u poslednje vreme koncentrisalo na hronične umesto akutnih komplikacija.

Kofein proizvodi značajno usporavanje dotoka krvi do mozga. Posle razlaganja kofeina, protok krvi do čeonih reznjeva mozga se značajno povećava. Ne zaboravite da se kofein ne nalazi samo u napitcima, već i u lekovima protiv prehlade i glavobolje. Iako se već dugo zna da kafa ne pomaže otrežnjenju, sada istraživanja ukazuju da ima suprotan efekat, pojačavajući efekte alkohola! Nije dovoljno poznato da bolnički dijetetičari i medicinske sestre daju farmakološke doze kofeina pacijentima u obliku kafe, koka kole, crnog čaja, čokolade i kakaoa u isto vreme kada farmaceut daje lekove koji sadrže kofein. Nadražljivost nervnog sistema se javlja kao rezultat stimulativnog efekta kofeina pri uzimanju napitka, a takodje kao deo efekta prekida uzimanja. Oba ova faktora utiču na ukupnu razdraženost i frustraciju koju ispoljavaju ljudi koji konzumiraju kofein. Smatra se da kofein značajno doprinosi „nasilnom društvu“ koje poslednjih godina buja u savremenom svetu. Sve veće zlostavljanje dece je tužni i besmisleni odraz nasilnog društva. Uloga kofeina u tome se ne može prenaglasati.

U jednoj bolnici je utvrdjeno da je skoro četvrtina pacijenata, primljena na psihijatrijsko odeljenje, koristila velike količine kafe, i pokazivala je daleko veći nivo nervoze u odnosu na druge pacijente. Kofein je proizvodio promene standarnih moždanih talasa pri snu kod normalnih odraslih muskaraca kada su nadgledani u laboratoriji za proučavanje sna. Promene su ukazivale na poremećaje sna. Poremećaji sna dovode do mentalnih bolesti, lošeg rasudjivanja, gubitka pamćenja, uzrujanosti, lošeg i neprijateljskog raspoloženja. Četiri šolje ekvivalenta kafe je korišćeno u eksperimentu u laboratoriji za proučavanje sna. Kafa bez kofeina nije imala efekat na obrazce sna u ovim istraživanjima, pa možemo da pretpostavimo da je kofein taj koji je vršio promene u mozgu.

Mnoga druga jedinjenja iz kafe prouzrokuju druge ozbiljne poremećaje i hendikepe. Kada je neko pod stresom, mozak i neki drugi organi proizvode grupu hormona. Ti hormoni cirkulišu u krvi i deo se normalno izliva mokraćom. Ovi hormoni se, kao grupa, nazivaju kateholamini. Izlučivanje kateholamina mokraćom se razumljivo povećava pijenjem kafe čak i u umerenoj količini, što znači da se hormoni proizvode u telu. U mnogim istraživanjima, i nervoza i depresija su povezani sa velikom upotrebom kafe kod pacijenata koji su primljeni na psihijatrijska odeljenja. Dr Pavlov je obučavao pse stvarajući im navike; utvrdio je da je dodavanje kafe otežalo odvikavanje pasa od navike. Pavlov je nazvao kafu – „lepak za loše navike“. Možemo se zapitati da li su raširene, intenzivne i istrajne zavisnosti koje nalazimo danas pojačane skoro univerzalnom upotrebom braon napitaka.

Otrov sa velikim K, slučaj protiv kafe i drugih braon napitaka, dr Agata Tres

Nastaviće se...