Očevo srce

Postoji jedno srce, tako veliko a tako sakriveno i neshvaćeno. Postoji jedno srce koje plače tajno, obriše suze i stane pred nas, kao da je sve u redu. Ono ne želi da iznudi našu ljubav i poverenje svojim suzama. To je srce našeg Oca, stvoritelja univerzuma, svih bića, sve lepote, stvoritelja večnosti.

Ono je bilo poderano nekoliko puta i ozbiljno krvarilo. Prvi put je to bilo kada je Njegovo prvo, najmudrije i najlepše stvorenje, odmah iza Njegovog Sina, Lucifer, bez ikakvog razloga pokazalo prezir i mržnju i okrenulo se od Njega zauvek. Drugi put je to bilo kada je još jedno Njegovo stvorenje, kruna stvaranja na zemlji, čovek Adam, načinjen po obličju Njega i Njegovog Sina, uradilo slično što i Lucifer, samo u drugačijim okolnostima, rekavši Bogu da će probati da bude srećan bez Njega. Treći put je Očevo srce krvarilo kada je Njegov Sin, Isus Hrist, stao na mesto tog istog Adama da bi ga vratio Ocu, učinjen prokletstvom na krstu, odvojen od Oca, bez nade da će Ga ikada više videti.

To srce i danas pati jer mu većina čovečanstva i dalje ne veruje i okreće leđa, i dalje Ga smatra tiraninom jer veruje ocu laži i krvniku ljudskom, sotoni.

Kada se čovek odvojio od Boga, na nebu je zavladala žalost. Sve harfe su prestale sa pesmom, svi glasovi se stišali. Samo tamo negde, u toj nedokučivoj i nama nevidljivoj slavi, čuo se tihi jecaj Očevog srca, sakriven od pogleda svih. Samo je Sin mogao da vidi te suze. A one su bile i na Njegovom licu.

„Ako ovo ne poslušate, moja će duša zbog vašeg ponosa u tajnosti plakati i suze liti. Moje će oko suze liti jer će Gospodnje stado biti odvedeno u zarobljeništvo.“ Jeremija 13,17.

Da, Bog plače tajno i lije suze. Nema nikakvog performansa, nema „selfija“ sa tužnim pogledom i objava na društvenim mrežama, kao što danas to ljudi rade reklamirajući svoja osećanja. Nema reklame za Njegovu tugu. On ne želi ničim da iznudi našu ljubav i poverenje. To će doći na jedan potpuno neočekivan način, koji čoveku ne bi nikada pao na um.

Pogledajte samo Njegovog Sina i sve će vam biti jasno. A Bog i dalje sedi na prestolu, ne braneći se od optužbi svog najvećeg neprijatelja, sotone. Sve je prepustio svom Sinu. On će opravdati i odbraniti svog Oca i pokazati čitavom svemiru kakav je stvarno. Takav je bio plan spasenja.

Otac je mogao da nas vrati u svoje naručje jedino ljubavlju. Ali kako zagrliti nekoga ko te se plaši i beži jer mu je usađena informacija da hoćeš da ga ubiješ. Plašimo se Boga još od rođenja. Našim genima teče strah od Njega a ipak, u dubini naše duše postoji tako jaka čežnja da nas zagrli tim večnim zagrljajem. Postoji ta čežnja za toplinom i nežnošću, za sigurnošću. I tako živimo između straha od Boga i potrebe za Bogom, ukočeni i hipnotisani i ostanemo takvi sve dok nam se ne pojavi u životu Neko ko je isti kao mi, a opet najbolje poznaje Oca. Neko ko je bio sa Njim od večnih vremena i ko je jedini mogao da uđe u Njegovu slavu. Bog nam je prišao preko Posrednika koga se ne plašimo. On nam priđe tiho, obučen kao i mi i počne da nam priča o Onome koga se tako plašimo. A onda nam pokaže svoje probodene ruke i noge i objasni nam zašto je to tako.

Pogled na Golgotu ruši tamu i tvrđavu laži koja se godinama zidala u našem srcu. Kroz Njegovog Sina vidimo kakav je On. Bog je ljubav. Da li je moguće? To nas privlači Njemu. Pomireni smo sada sa Njim kroz Njegovog Sina, Jagnjeta Božjeg. On nikada nije bio ljut na nas. On nas je oduvek želeo i čeznuo za nama. Vraćamo se kući u Njegov dom. Još izdaleka nas je ugledao, potrčao ka nama i zagrlio nas. Nije mu smetao naš neprijatan miris i zadah zbog greha. Obukao nas je u nove haljine, haljine koju nose carski sinovi. Dao nam je svoj prsten, prsten autoriteta. Dao nam je novu obuću da hodamo sa Njim po carskim dvorovima. Dao nam je takvu čast da budemo kao i Njegov Sin Isus Hrist, da budemo Njegova braća.

Gozba je počela, čuju se radost i veselje u kući našeg Oca jer smo Mu se vratili. Ako si iz bilo kog razloga i dalje napolju, brate ili sestro, nemoj da se ustručavaš da uđeš unutra. Evo, Otac upravo izlazi napolje i moli te da uđeš da se veseliš zajedno sa Njim i Njegovim Sinom i svim Njegovim sinovima i kćerima. Muzika je uživo, anđeli sviraju, pevaju nebeski horovi…

Dragan Đorđević, www.hriscanskamreza.net